Geografski polo�aj Surdulice   Istorija Surdulice   �ivotna sredina   Dogodilo se..   Privreda Surdulice   Kulturni �ivot  
 Turizam u Surdulici  Foto galerija   Zanimljivosti   Kontakt servis   Chat

�IVOTNA SREDINA

Prirodni uslovi

Surdulički predeo odlikuje se raznovrsno�ću morfolo�kih crta. Zapa�aju se eruptivne pojave, kao trag nekada�njih vulkanskih erupcija. Tako Vardenik i delovi Čemernika, Besne Kobile i Crnog Vrha u svom sastavu imaju grandiorite, čija se masa pru�a u du�ini oko 30 a u �irini oko 10 km. Zapadno od Surdulice nalazi se aluvijalna ravan Vrle. Teren Surdulice i jugoistočni delovi njenog atara predstavljaju prostranu plavinu a istočno od plavine uzdi�e se planinska padina.

Srednja januarska temperatura iznosi 1.8 C, a srednja Julska temperatura iznosi 20,3 C. Dok u Vlasinsko-kraji�kom predelu  vlada subplaninska klima sa hladnim zimama i  prohladnim letima, klima Surdulice ima umereno-kontinentalno obele�je.

Ukupna količina vodenog taloga u toku godine kreće se od 700 do 1000 mm. Najvi�e taloga padne u toku proleća i jeseni a najmanje za vreme leta i zime. Područje atara sela Surdulica sadr�i tri zemlji�na tipa: gajnjaeu u aluvijalnoj ravni koja je podesna za vla�ne kulture; pesku�u na plavini, gde uspevaju voćnjaci i livade i planinsko-skeletno zemlji�te na padinama Vardenika koje se nalazi pod pa�njacima i listopadnom �umom.

Bogatstva  prirode

 Op�tina Surdulica raspola�e raznovrsnim prirodnim resursima koji su nedovoljno istra�eni i nevalorizovani, ali koji obezbeđuju osnovne pretpostavke za povećanje ekonomske snage i dinamičniji razvoj op�tine. Među značajne resurse ubrajaju se: mineralne sirovine, poljoprivredno zemlji�te, �ume i vodni resursi koji zajedno pru�aju pogodne uslove za razvoj turizma.

    Na području op�tine registrovane su pojave raznovrsnih mineralnih sirovina. Od energetskih sirovina registrovane su samo pojave termalnih voda u okolini Surdulice (iznad naselja Ćurkovica).  Najveći značaj od metalnih sirovina imaju rude molibdena u rudnom polju Mačkatica. Postoje i rudne pojave na lokalitetima Ćurkovica, Kući�njak i Kijevac. Rezerve rude procenjuju se na oko 50 miliona tona sa prosečnim sadr�ajem od oko 0,08 % Mo, mada jo� nisu iscrpljene sve mogućnosti za otkrivanje bilansnih rezervi. Kada je reč o nemetalima, poznata su ali nedovoljno istra�ena, le�i�ta kvarcita i kvarca na području Mačkatice a prema procenama kvaliteta ove sirovine mogu se koristiti i za proizvodnju ferosilicije. Registrovane su ali takođe nedovoljno istra�ene pojave hidrotermalnog kreča na lokalitetu Gornji i Donji Topli Do i kod Stre�era. Smatra se da je pomenuta sirovina visokog kvaliteta pogodna za proizvodnju optičkog stakla �to ukazuje na opravdanost nastavka ispitivanja. Od sirovina za proizvodnju građevinskog materijala poznata su le�i�ta tehničkog kamena vezana za surdulički grandiorski masiv (Vrla reka Prisoje, Bitvrđa i Romanovska reka) koji je pogodan za proizvodnju agregata za izradu vezanog i habajućeg sloja asfalt-betona na putevima svih klasa saobraćajnog opterećenja kao i za proizvodnu tucanika, kocki, ploča, ivičnjaka i razne kamene galanterije.

    Poljoprivredno zemlji�te predstavlja obiman i znaeajan resurs. Prostire se na 34.638 Ha i obuhavata 55,2 % teritorije op�tine. U strukturi poljoprivrednog zemlji�ta dominiraju pa�njaci (62,4 %) i livade (24 %). Oranice i ba�te prostiru se na 10,5 % poljoprivrednog zemlji�ta. Prema obimu i kvalitetu prirodnih livada i pa�njaka op�tina Surdulica spada u najbolje rejone za intenziviranje ovearstva i govedarstva.

    Na području op�tine nalazi se ukupno 28.415 Ha �ume i �umskog zemlji�ta, �to eini �umovitost od 45 %. Na �umskim terenima registrovan je veliki broj divljaei: srna, divlja svinja, zec, vuk, lisica, kuna, jarebica, fazan, jastreb, kobac, soko i druge.

gore