Bacači plamena

Korišćen je u ranom periodu rata 1914. i 1915. najviše od stane Nemaca. Mana mu je bila velika potrošnja goriva. U Drugom svetskom ratu su počeli da se montiraju i na tenkove. Kleinflammenwerfer (manji model) je napravljen da bude prenosiv i da njime upravlja jedna osoba. Koristio je kompresovani vazduh i CO₂ ili azot kao sredstvo za pogon. Domet mu je bio oko 18 metara. Grossflammenwerfer (veći model) je radio na istom principu, ali nije bio pogodan za upravljanje samo jednom osobom, ali mu je zato domet bio duplo veći. Mogao je da održi mlaz plamena imresivnih 40 sekundi.