PRIPOVIJETKE I PREDANJA

Živim bez brige

Bio pratar, pa napisao, biva, tu tablu na vratima, kaže: »Bez brige živim«, nališo vladar u lov i pročito. Zovnuo ga preda se, kaže: »Kako ti da bez brige živiš, a ja kao jedan vladar imam briga?«. - »Pa« - kaže - »imam svega i - bez brige«. Kaže vladar: »Čuješ, u toliko sati sutra ću nalić'. Tri zadaće: prva zadaća, koliko na mome konju ima dlaka, što jašim. Druga« - kaže - »koliko ima zvizda na nebu? Treća« - kaže - »di je sridina dunjaluka? I četvrta: šta ja mislim?«. Ko će to saznat?! Prepa'ne se. A imo Cincara, kalajdžiju pod čergom, komšiju, svako jutro na kafu. I ujutru doje: »Šta je, oče?« - kaže - »Šta si tako poblidio i zamislio?« »Ne pitaj, ode« - kaže - »glava«. - »Zašto, bolan?...«. Sve mu on ovo ispriča, zadaće sve četiri. Kaže: »Čuješ, ja ću« - kaže - »misto tebe, pa nek moja glava ode ako ne odgovorim - jazuk je da ti pogineš«. I kad se je prikučilo, on uče onu pratarsku dolamu, kapu, štap u ruke, gvožđe bilo u dno štapa. I bane kod cara. I car ga dočeka. Poljubi on čizmu i, ništa, štap pobije u ledinu. Kaže: »Jesi li se, pratre, smislio?« - »Mirne duše« - kaže - »vaše veličanstvo, spavo sam bez brige.« - »Dobro« - kaže - »koliko je na mome konju dlaka?«. »Dlaku po dlaku, a zvizdu po zvizdu - ne bide mira u miru« - kaže - »evo glave, evo mene«. - »Dobro« - kaže - »đe je sridina dunjaluka?«. Kaže: »Đe je moj štap stavljen. Jami štap - ničim drugim - pod zapad, pod sjever, pod istok, pod jug: bide ovdi milimetar faliti ili prić', evo glave«. - »Dobro« - kaže - »Šta ja mislim?«. Kaže: »Ti misliš da sam pratar, nisam već Ciganin«. Ništa, razmahne onu dolamu, kad je ugledo na nemu ciganske haljine. Podbode nogom konja, pratar ga tamo sebi pozove, daruje. Nije mu dao nikuda da se mrči i ustavi ga uza se i pratar ostane veseo. I, svršeno.

Hađži Hasan-aga iz Bagdata

U vrijeme kada je u Bagdatu bio sultan Harun al Rašid (koji je, preobučen, volio da hoda po narodu), bio je u Bagdatu i jedan bogat otac i koji je imao sina Hasana. I Hasan je volio i slušo oca. Ali, kad mu je otac umro, doveže se Hasana neki hodža sa svojih četrdeset pristalica da troše Hasanove pare na bekrijanje. Hasan troši pare s njima dok sve nije potrošio. Kad je potrošio sve, oni ga počnu umjesto Hasan zvati Hasica, a kad je osto bez igde ičega, nisu ga ni Hasicom zvali, nego: »O ti!«. I već nema, Hasanu došlo da se ubije, da skoči u Bagdatsko more. Dođe materi i žali se kako ga zovu: »O ti!«, jer više nigdje ništa nema, posto siromah. Mati ga svjetuje da sebi traži bolje društvo od »klape«, da bira s kim će i kako će se družiti. I pogodi se s majkom - jer ne more biti sam - da ima barem koga, makar konakčije koji bi svratili na konak. Mati mu kaže: »Moreš konakčije uzeti za prijatelje, samo neka su stranci, neka nisu iz Bagdata, jer će te inače opet izvarati.
I on tako jednog dana strefi sultana Harun al Rašida i njegovu pratnju i dovede ih u kuću na konak, i izjada im se šta je od njega bilo. Izjavi, u razgovoru, želju da mu je da bude makar 24 sata sultan u Bagdatu. Sultan ga nekako opjani, nađu neđe veliki čuval (čuvaldus, velika igla) i veliki žak i sašiju ga, pa ga odnesu na sultanov dvor i sultan ga na svoj krevet stavi, pa ga preobuku u carsko odijelo. Sultan svima naredi da Hasana moraju slušati ko i njega. Hasan kad se probudio ne zna ili sanja, ili je na javi, ali kad ga dovedu na prijestolje, on naredi da se toj i toj babi, njegovoj materi, odnese hiljadu dukata, a policiji naredi da nađu onog hodžu i da ga stave na magarca naopako i tako da ga provedu kroz cijeli Bagdat. I tako sve to urade. Kasnije sultan opet opije Hasana i vrati ga kući, ali sultan gleda kada će se probuditi šta će raditi. Hasan narezilio mater, on da je ko sultan, još sebi umišljo. U to se pojavi pravi sultan Harun al Rašid i dade mu savjet da ubuduće sluša mater i svoje starije.

I Home I Uvod I Pripovijetke I 1 I 2 I 3 I Predanja I 1 I 2 I 3 I Kazivači I

Copyright © Drežnjak; jesen 2001. godine